Отворено писмо др Терезе Деишер законодавцима у вези са ДНК ћелијских фетуса у вакцинама
Објављено 8. Maj 2019.
ОТВОРЕНО ПИСМО ЗАКОНОДАВЦИМА У ВЕЗИ СА ФЕТАЛНОМ ДНК У ВАКЦИНАМА
- април 2019
Зовем се др Тереза Деишер. Ја сам оснивач и водећи научник у “Sound Choice Pharmaceutical Institute”, чија је мисија да едукује јавност о сигурности вакцине, као и да врши притисак на произвођаче да обезбеде боље и сигурније вакцине за јавност. Докторирала сам на Универзитету Станфорд на молекуларној и ћелијској физиологији 1990. године и завршила пост докторски рад на Универзитету у Вашингтону. Моја каријера је проведена у комерцијалној биотехнолошкој индустрији, а радила сам од основног биолошког откривања дo откривања лекова кроз клинички развој.
Пишем у вези сa непотврђеним научним чињеницама о загађивачима феталне ДНК у вакцини против морбила-заушака-рубеоле, која мора бити позната законодавцима и јавности.
Меркова ММР II вакцина (као и богиње, Пентацел и све вакцине које садрже Хеп-А) се производи помоћу хуманих феталних ћелијских линија и јако су контаминиране људском феталном ДНК из производног процеса. Нивои код наше деце могу да достигну до 5 ng/ml после вакцинације, у зависности од старости, тежине и волумена крви детета. Познато је да тај ниво активира Toll-like рецептор 9 (ТЛР9), који може изазвати аутоимуне нападе.
Да би се илустровала аутоимуна способност веома малих количина феталне ДНК, размотрите ово: рад се покреће феталном ДНК од бебе која се накупља у мајчином крвотоку, изазивајући масовно одбацивање имунитета од бебе. Ово је рад.
Делује овако: Фетални фрагменти ДНK [i] од бебе са око 300 парова база у дужини налазе се у серуму трудне мајке. Када достигну између 0,46 и 5,08 ng/mL, они покрећу рад путем механизма ТЛР9 [ii]. Одговарајући нивои у крви су 0,22 ng/mL и 3,12 ng/mL. Нивои феталне ДНК код детета након убризгавања вакцине произведене нa ћелијским линијама фетусa достижу исти ниво који изазива аутоимуно одбацивање бебе од стране мајке.
Свако ко каже да је фетална ДНК која контаминира наше вакцине безопасна или не зна ништа о имунитету и сличним рецепторима или не говори истину.
Ако фетална ДНК може изазвати рад (природно жељену аутоимуну реакцију), онда исти нивои вакцина могу изазвати аутоимунитет код детета. Фрагментирана фетална ДНК садржана у вакцинама је сличне величине, ~ 215 парова база.[iii]
Ово је директан биолошки доказ да контаминанти феталне ДНК у вакцинама нису у ниско нешкодљивим количинама. Они су веома снажан проинфламаторни окидач.
Примена фрагмената људског феталног (примитивног) не-сопственог ДНК детету може генерисати имунолошки одговор који би такође унакрсно реаговао са сопственом ДНК детета, јер би контаминирајући ДНК могао имати делове преклапања веома сличне дететовој сопственој ДНК.
Деца са аутистичним поремећајем имају антитела против људске ДНК у њиховој циркулацији која немају аутистична деца. Ова антитела могу бити укључена у аутоимуне нападе код аутистичне деце.[iv]
Универзитет “Duke” је у недавно спроведеној студији показао да су значајна побољшања у понашању примећена када су деца са поремећајем из аутистичног спектра лечена сопственом аутологном крвљу из пупчане врпце [v]. Овај третман јасно показује да се већина деце са аутизмом не рађа с њом, јер се генетске болести као што је Down синдром или мишићна фиброза не могу лечити аутологним матичним ћелијама. Стога, еколошки окидач, или покретачи, уведени у свет око 1980. године када је аутизам први пут почео да расте, морају бити идентификовани и елиминисани или смањени у окружењу.
Постоји јака корелација између тачака пораста аутизма и преласка из производње вакцина са ћелијских линија животињског порекла за вакцину против рубеоле на људске абортиране ћелијске линије у касним 70-им [vi].
Најранија тачка промене за годину рођења аутистичног поремећаја (АД) идентификована је за 1981. годину за Калифорнију и америчке податке, којима је претходио прелазак у производни процес:
У јануару 1979. године, ФДА је одобрила производњу прекидача за вирус рубеоле из животињске базе (вирус високог пролаза, ХПВ-77, узгојен нпр. У ћелијама ембриона паткe) у хуману феталну ћелијску линију ВИ-38 користећи РА27 / 3 вирусни сој [vii]. И новодобрена моновалентна вакцина против рубеоле и вакцина тривалентних заушки, морбила и рубеоле користе ВИ-38 феталну ћелијску линију за производњу дела вакцине против рубеоле.
До 1980. године поремећај аутистичног спектра био је врло ретка, готово непозната болест. Према подацима ЦДЦ-а, стопа аутизма у 2014. години била је 1 на 59 деце, што је веома нагло повећање од само 2000. године, када је било 1 од 150 деце. ЦДЦ: “ Процењено је да су укупни трошкови годишње за децу са АСД (аутистичним синдромом) у САД између 11,5 милијарди долара – 60,9 милијарди долара. [viii] ”
Недавно су препозната дуплирања и де ново делетирања у до 10% поремећаја аутистичног спектра, који потврђују еколошке окидаче на генетици поремећаја из аутистичног спектра [ix].
Дeо рубеоле у ММР вакцини садржи загађиваче феталне ДНК изведене из човека од око 175 ngs, више од 10 пута преко препорученог прага СЗО од 10 ng по дози вакцине [x].
Ниједан други лек на тржишту не би добиo одобрење ФДА-е без детаљног профилисања токсичности (ФДА следи међународне ИЦХ смернице) -> то фармацеутска индустрија никада није cпровела за контаминацију ДНК у ММР вакцини.
Вакцине произведене са хуманим феталним ћелијским линијама садрже дебрис ћелија и контаминацију резидуалне људске ДНК, која се не може у потпуности елиминисати током низводног процеса прочишћавања вируса [xi]. Шта више, ДНК се не карактерише само својом секвенцом (АТЦГ), већ и својом епигенетском модификацијом (нпр. Узорак метилације ДНК итд.). Ова декорација је високо специфична врста, због чега ће не-хумана ДНК бити елиминисана активацијом ТЛР9 и последичне производње антитела против не-људске ДНК, док то није нужно случај са феталном људском ДНК.
Убризгавање људскиx феталниx ДНК контаминантима код наше деце носи ризик да изазове две добро успостављене патологије:
1) Инсертна мутагенеза: фетална људска ДНК се инкорпорира у ДНК који узрокује мутације. Генска терапија коришћењем малог фрагмента хомологне рекомбинације је показала да је само 1,9 ng/ml ДНK фрагмента резултирало уметањем у геном матичних ћелија у 100% мишева који су ињектирани [xii]. Нивои хуманих феталних ДНК фрагмената код децe након вакцинације са ММР, Varivax (варичела) или хепатитисом А који садрже вакцине достижу ниво изнад 1,9 ng/ml.
2) Аутоимуна болест: фетална људска ДНК активира имуни систем детета да нападне своје тело.
Додатна забринутост: контаминација ретровирусом.
Хумани ендогени ретровирус К (ХЕРВК) је контаминант у вакцини против морбила/ заушака / рубеоле [xiii].
HERVK се може реактивирати код људи [xiv]. Кодира за протеин (интегразу) специјализован за интеграцију ДНК у људски геном.
Неколико аутоимуних болести је повезано са HERVK активношћу [xv].
Такође је у истој фамилији ретровируса као и MMLV вирус који се користи у испитивању генске терапије, у којем је неодговарајућа инсерција гена (инсерцијална мутагенеза) довела до накнадних додатних соматских мутација и рака код 4 од 9 младића [xvi] .
Стога је могуће да је фрагмент HERVK гена присутан у ММР вакцини активан, кодира за интегразу или протеин омотача, и стога има потенцијал да индукује инсерцију гена, подстичући инсерцијску мутагенезу и аутоимунитет.
Присуство и високог нивоа контаминације феталне ДНК, као и ХЕРВК контаминације у ММР вакцини је непознат ризик са огромним импликацијама и опасностима за индивидуално и јавно здравље.
Решење: Да се врши притисак на произдођачe да се враћају на вакцине рубеоле изведене из линије животињских ћелија, као што је успешно извршено у Јапану:
На основу Такахасхи сојева живог атенуираног вируса рубеоле, произведеног на ћелијама бубрега кунића. Недавно је доказано да једна доза ове вакцине задржава имунитет најмање 10 година када је рубеола била под регионалном контролом [xvii].
Раздвојите ММР вакцину у три појединачно понуђене опције као што је учињено у Јапану.
Процес производње ММР вакцине треба да се промени како би се решили и елиминисали горе наведени ризици за јавност.
Хвала вам на пажњи. Радо ћу вам одговорити на сва питања која имате у вези са горе наведеним.
С поштовањем,
Theresa A. Deisher, Ph.D.
Фусноте:
[i] Lo et al. Am J Hum Genet. 1998 Apr;62(4):768-75
[ii] Enninga et al. Front Immunol. 2015 Aug 26;6:424
[iii] Deisher et al. Issues Law Med. 2015 Spring;30(1):47-70
[iv] Mostafa et al. 2014, J Neuroimmunol , Vol. 272, pp. 94–98; Mostafa et al. 2015, J Neuroimmunol , Vol. 280, pp. 16–20
[v] Dawson et al. Stem Cells Transl Med. 2017 May;6(5):1332-1339
[vi] Deisher et al. Issues Law Med, 2015 Vol. 30, pp. 25-46
[vii] https://www.cdc.gov/vaccines/pubs/pinkbook/rubella.html; Plotkin, SA. 2006, Clinical Infectious Diseases, Vol. 43, pp. S164–168;
[viii] https://www.cdc.gov/ncbddd/autism/data.html
[ix] Sebat et al. 2007, Science., Vol. 316, pp. 445-449; Sanders et al. 2011, Neuron, Vol. 70, pp. 863-885
[x] Series, WHO Technical Report. WHO EXPERT COMMITTEE ON BIOLOGICAL STANDARDIZATION 941; Deisher et al. Issues Law Med. 2015 Spring;30(1):47-70
[xi] Kramberger et al. Hum Vaccin Immunother. 2015;11(4):1010-21.
[xii] McNeer, N A et al. “Systemic delivery of triplex-forming PNA and donor DNA by nanoparticles mediates site-specific genome editing of human hematopoietic cells in vivo.” Gene therapy vol. 20,6 (2012): 658-69. doi:10.1038/gt.2012.82
[xiii] Victoria et al. J Virol. 2010, Vol. 84, pp. 6033-6040
[xiv] Lee et al. PLoS Pathog. 2007 3(1):e10; Dewannieux et al. Biologicals, Vol. 38, pp. 366-70
[xv] Taietal.9,Nov2008, Mult Scler, Vol. 14, pp. 1175-80; Dickerson et al. 2008, Schizophr Res. 2008 Sep;104(1-3):121-6, Vol. 104, pp. 121-6
[xvi] Hacein-Bey-Abina et al. J Clin Invest. 2008 Sep;118(9):3132-42
[xvii] Jpn J Infect Dis. 2016 May 20;69(3):221-3
Оргиналан извор текста: https://www.soundchoice.org/open-letter-to-legislators/
