БРАЈАН ХУКЕР, ДОКТОР НАУКА
НАУЧНИ САВЕТНИК, У ОБЛАСТИ ЗДРАВСТВА
- март. 2019.
Студија о вакцини против ММР-а, недавно објављена од стране Хвиид и остали (Анали интерне медицине за 2019. годину), под називом „Вакцинација против малих богиња, заушака и рубеола и аутизам: Национална групна студија“, поставља много више озбиљних питања, него коначних одговора.
Аутори тврде да њихов рад „снажно подржава тврдњу да вакцина ММР не повећава ризик од аутизма, не изазива аутизам код деце код које се сумња да су подложна аутизму и није ни у каквој вези са повећаним бројем случајева аутизма, насталих након вакцинисања.“
Ово је прилично отворена тврдња, која, нажалост, није подржана доказима које су они поднели. Постоји осам основних грешака у овој истраживачкој студији, које су довеле у питање тачност њихових закључака.
- Деца упадљиво недостају у узорку који је предмет студије:
Прво и најважније је непостојање случајева аутизма у оквиру узорка. Аутори студије су користили матичне податке деце код данског становништва, одн. код деце рођене у Данској, од стране мајки које су такође рођене у Данској, што треба да представља текући број пријављених случајева аутизма у Данској, који износи 1,65% (Сцхендел и остали 2018, ЈАМА). Међутим, број случајева аутизма у узорку у извештају Хвиид и остали, износи 0,98%, што значи да је око 4.400 аутистичне деце изостављено из студије. Аутори не објашњавају ову противуречност у броју случајева.
- Велики број деце у узорку превише је младог узраста, да би била могућа дијагноза аутизма:
Највероватнији разлог противречности у броју случајева је у томе што узорак у извештају Хвиид и остали, представља превише младу децу, да би се у потпуности успоставила дијагноза аутизма. Просечна старост деце у узорку је 8,64 година, са стандардним одступањем од 3,48 године. Дијагноза аутизма се у просеку поставља са 7,22 година, са стандардним одступањем од 2, 86 године. Претпостављајући да узраст када је дијагноза постављена прати стандардну кривину, то би онда значило да је 31% узорка деце било превише малог узраста, да би се поставила дијагноза аутизма. То онда значи да 3.400 додатних случајева није било укључено у анализу, што би довело до закључка у корист одсуства везе између ММР вакцине и аутизма.
- Неуспешно елиминисање из узорка, случајева аутизма који су повезани са генетским предиспозицијама:
Уз то, појединци код којих је дијагностификован генетски коморбидитет (истовремено постојање више болести), а за који се зна да доводи до аутизма, после прве године живота, су „надгледани“, што значи да су праћени до тренутка постављања дијагнозе, али нису искључени из студије. На тај начин су убројани у узорак са многим другима који су највероватније аутистични због генетске предиспозиције. Ови појединци би требало да буду уклоњени из узорка.
- Употреба две (2) различите ММР вакцине:
Такође, у овој студији су коришћене две различите ММР вакцине. Формула произвођача ГлаxоСмитхКлине Пролиx® је коришћена од 2000. до 2007. године, а формула произвођача Мерцк’с ММР®ИИ је коришћена од 2008. до 2013. године. Пролиx® садржи врсту вируса малих богиња по методи Сцхwарз, (из клониране ћелије) а Меркова ММР®ИИ садржи врсту вируса малих богиња по методи Ендер Едмонстон (ослабљени живи вирус). Тако су деца, која су примила вакцину , Мерцк’с ММР®ИИ, била сувише малог узраста да би им се поставила дијагноза аутизма, јер најстарије од те деце посматране у време израде студије би имало 6 година или мање. Ово је важно због поређења са искуствима из других земаља, нарочито САД, где је једино формула произвођача Мерк коришћена у току целог периода обухваћеног студијом.
- Неуспешна контрола „ефекта дозирања“:
Уз то, узраст у коме су данска деца обухваћена узорком, примила другу дозу ММР вакцине, опао је са 12 на 4 године, 2008. године. То значи да деца рођена после 2004. године, добију две ММР вакцине пре просечног узраста за дијагнозу аутизма, док деца рођена пре 2004. године, добијају само једну ММР вакцину. Уколико заиста постоји „ефекат дозирања“ вакцине ММР (то јест, где су обе дозе узгредно повезане са аутизмом), то не би могло да буде протумачено у узорку и поново, то би могло погрешно да скрене резултате у правцу непостојања везе.
- Статистички метод није успео да издвоји децу са закаснелом дијагнозом аутизма:
Аутори су такође користили нетранспарентну статистичку методу у којој су „особа – године“ узети у обзир након примања вакцине ММР, за дијагнозу аутизма, где би деца којој је постављена дијагноза убрзо након примања прве ММР вакцине била озбиљније узета у обзир, него деца са закаснелом дијагнозом. Ово нема никаквог смисла, имајући у виду да узраст у коме се добија дијагноза аутизма, у великој мери варира међу различитим становништвима, у зависности од приступа службама и тежине случајева, међу осталим факторима. Овакав тип метода, „позајмљен је“ из епидемиологије заразних болести, где изложеност прилично брзо директно води ка болести, као на пример код овчијих богиња. Међутим, овај метод не може да се користи у процени хроничних последица вакцинисања, које могу да трају и годинама, да би се добила тачна дијагноза.
- Вакцинисана браћа деце са аутизмом, чешће добијају дијагнозу аутизма:
Интересантно је запазити да је у вакцинисаној групи повећан број случајева аутизма код дечака који имају аутистичну браћу или сестре, како је то приказано у Броју 2, у додатку чланка.. Скретање ка крају кривуље на графикону, показује да је више дечака који су вакцинисани ММР вакцином (а са аутистичном браћом или сестрама), добило дијагнозу аутизма, него дечаци који нису вакцинисани. Ова разлика није битна у статистичком смислу, али може да буде производ посматрања узорка веома малог броја дечака укључених у анализу.
Аутори студије такође цитирају студију Дистефана и осталих, у оквиру Центра за контролу и превенцију болести из 2004. године, која заправо приказује статистички значајан однос између времена примања ММР вакцине и појаве аутизма. О овоме се даље дискутује у поновној анализи података Центра за контролу и превенцију болести, у Журналу америчких лекара и хирурга (Хукер, 2018).
- Сукоб интереса аутора студије
Мора се узети у обзир да су три аутора студије тренутно запослена у Институту за серуме Статенс, који је профитабилни произвођач вакцина у Данској. Поред тога, ова студија је финансирана од стране Фондације Ново Нордиск. Ново Нордиск је дански мултинационални фармацеутски произвођач. То су два озбиљна сукоба интереса.
Водећи аутор, Андерс Хвиид, био је други аутор студије у Медицинском журналу Нове Енглеске о ММР вакцини и аутизму, из 2002. (Медсен и остали, 2002). Ово истраживање је довршено упркос чињеници да аутори студије никада нису добили адекватну етичку подршку да доврше студију. Детаљнија анализа овога је представљена у Одбрани дечјег здравља.
Имајући у виду сва напред наведена питања, ова студија не може бити доказ да вакцина ММР не проузрокује аутизам.
Оригинал чланка на: https://www.focusforhealth.org/scientists-rebuttal-to-danish-cohort-study/
